Kako i sam slogan ovog linuxa kaze ovaj sistem je zasnovan na Debian/GNU linuxu sa Enlightenment DR17 okruzenjem. Najbolje od svega je sto ovaj operativni sistem objedinjuje odlican izgled sa cak naprednim funkcijama okruzenja uz najmanje hardverske prohteve sto je razlog da retko ko moze ostati ravnodusan nakon prvog susreta sa Topazom.
Hardverski prohtevi ovog sistema su (ruzno je reci mali, ali …) mali! Svega 100 Mhz procesorske snage i 64 MB ram memorije, ali je preporucljivo da procesor bude jacine bar 300 Mhz sa 128 MB ram memorije.
Vec instalacijom dobijate sve neophodne alate ( internet, media plejer, IRC klijent, Skajp…) po cemu je inace skoro svaki Linux poznat. Za one koji nisu upoznati sa tim detaljem dovoljno je reci da tu Mozilla kao podrazumevani web browser, Thunar fajl menadzer, MPlayer , Audacity…
Jedna zamerka je sto stabilna verzija ovog linuxa nije besplatna, cena se zasniva na dobrovoljnom prilogu koji bi pomogao u daljem razvoju ovog sistema i iznosi minumum 15 dolara!!
Bestplatno se moze dobiti Zeitgeist „nestabilna“ verzija na sledecem linku:
http://elive.infosysgateway.com/isos/zeitgeist/
Zeitgeist verzija koja inace vazi za nestabilnu se prilikom isprobavanja u Virtual box-u (pod Ubuntu sistemom) , po mom misljenju, pokazala malcice zategnutije i urednije od „stabilne“ verzije.
Da ja ne bih ponavljao ono sto vec pise na zvanicnom sajtu, mozete posetiti sledeci link i procitati sve to iz prve ruke:
uputstvo za instalaciju mozete procitati ovde.
Where Debian meets Enlightement..
IvanBlago 
Bzzz… I čemu to služi???
Hm,, Elive2.0 sluzi istoj svrsi kojoj sluze i ostali operativni sistemi, pri cemu ni malo ne zaostaje za njima. Sluzi i moze sluziti svemu za sta mozemo koristiti jedan prijatljski nastrojen sistem u koji mozemo pored postojeceg skupa alata instalirati jos mnogo toga cime bi obogatili okruzenje i poboljsalji rad i ucenje .. 🙂
Ako je baziran na Debian distribuciji, de facto koristi i Debian -ovu strukturu datoteka a time i Debian -ove instalacione pakete, pa zato postavljam pitanje čemu to? Ako čovek može da dovuče minimalnu Debian instalaciju (<200MiB) sa interneta i potom da putem inerneta instalira dodatne pakete koje želi, a Debian -ov dpkg proverava međuzavisnosti paketa, onda ne vidim razlog zbog koga bi neko koristio bilo koji Debian -ov klon ukjučujući i Ubuntu. Minimalna hardverska konfiguracija za linux kernel je veoma diskutabilna stvar, budući da je i 2.6 kernel moguće kompajlirati i za 80386 procesor sa 8MiB RAM-a, 20MiB HDD prostora i oko 10MiB swap prostora, drugo je koji gcc će biti upotrebljen za takvu rabotu 🙂 budući da gcc 4.3 ne može da napravi „čist“ i386, jer koristi dodatne i486 instrukcije, zato bi za i386 arhitekturu morao da se koristi gcc 3.x. Elem, poentra priče je da ne postoji minimalna x86 arhitektura, jednostavno sve je stvar organizacije i planiranja sistema. Od minimalističkih sistema najtoplije preporučujem SliTaz distribuciju.
Pozdrav 😉
Tesko da bi bilo ko umeo bolje da napise nego sto si ti upravo uradio,, 🙂
Tekstovi ,a sada i komentari koji se ovde mogu procitati imaju za cilj da ljudima koji po prvi put istrazuju linux pomognu oko osnovnih stvari kao sto su izgled,paketi koji dolaze sa instalacijom, lokacije zvanicnih sajtova odabrane distribucije, lokacije foruma…pre svega ljudima koji se ne bi iz prve snasli sa dovlacenjem novih paketa i uredjivanjem sistema, vec bi na ovaj nacin mogli da pronadju sistem koji bi okruzenjem i paketom programskih alata odgovarao njihovim potrebama i ukusima.
Pozdrav 🙂
Mislim da je prva greška, koju ljudi koji prelaze sa M$ Win platforme na UNIX-olike sisteme, pravljenje analogija sa Win API -jem. To nikada nije priča koji je sistem bolji, već koliko ga korisnik poznaje. Microsoft je tokom 1980-tih razvijao prilično dobar sistem baziran na AT&T UNIX -u (V7), međutim Xenix nikada nije mogao da dostigne popularnost MS-DOS -a i Windows -a, tako da je M$ obustavio Xenix projekat negde 1989te ili 1990te. Analiza tržišta je M$-u pokazala da velika većina ljudi na ličnim računarima ne traže stabilan i pouzdan sistem, već zabavan i intuitivan u stilu uključiš računar, sistem se učita, igraš se. Osobine prosečnih korisnika se nisu nešto mnogo promenile. Prosečan linux korisnik u Srbiji danas odstupa u tom pogledu što je najčešće student ili naučni radnik, pun entuzijazma i „plitkog“ džepa. Prednosti koje donosi gnu linux su mnogostruke, ali (nažalost) sumnjam da će linux ikada biti uobičajen sistem na PC platformi.
To je odlično što daješ detaljan pregled programa i distribucija za linux početnike. Izuzetno je bitno da ljudi pre prelaska u linux vode imaju predstavu kako to izgleda i kako se ispravno konfiguriše.
😉
Opis prosecnog Linux usera u Srbiji danas, sa „plitkom dzepom“, i to…, je u najmanju ruku ruzan.
Meni nije vazno da li ce „linux ikada biti uobičajen sistem na PC platformi“.
Think Linux.
Verujem da kolega bloger (blog Zapazanja jednog biohemicara) nije mislio onako kako se te reci mogu protumaciti na ruzniji nacin… 🙂
a verujem da je Linux vec sada vise od uobicajnog sistema samim tim sto ga cini siroki spektar distribucija medju kojima se mogu pronaci korisnici razlicitih ukusa i potreba 🙂
@perun
Huh… Šta znači parola „think linux“?
@ivanblog
Linux je od sredine 1990-tih mnoooogo više od uobičajenog sistema, jer je već tada mogao da se kompajlira za najrazličitije procesorske arhitekture i platforme, od i386 preko Alpha radnih stanica i PowerPC do SPARC -ova. Međutim, linux tu fleksibilnost duguje isključivo GNU zajednici i fantastičnom gcc kompajleru. Bez GNUa, linux bi bio tek još jedan zanimljiv univerzitetski projekat, kao i MINIX koji mu je prethodio.
Nije sve u „kompajliranju, sistemu, procesorskoj arhitekturi“…itd. To je nacin razmisljanja,
@perun
Dobro. I koliko si novca ti donirao do sada u razvoj GNU projekta? Predpostavljam ništa. Ljudi u Srbiji danas dovlače sve sa Interneta i nemaju nikakvu moralnu obavezu da bar skromnom donacijom nagrade nečiji trud. I onda je najlakše sedeti i prosipati duboku metafiziku, kako je to način razmišljanja, a ja ću dodati i mnogo tuđeg rada i vremena.
Poštedeću te pitanja koliko sam ja pomogao GNU projekat. Pored aktivnosti u razvoju nekoliko programa iz bioinformatike, tokom proteklih desetak godina donirao sam bar 800 – 1000 evra, a napomenuću da zarađujem ispod proseka u Srbiji. Poslednji put sam koristio M$ Windows negde 1998. i od tada radim na UNIX-olikim sistemima. Linux mi je kućna varijanta i iz ličnog primera i primera mojih prijatelja sam govorio o korisniku plitkog džepa. Imam drugare po celom svetu (Nemačka, Francuska, Brazil, SAD) i apsolutno svako od njih donira GNU projekat, jer je to jedini način da projekat opstane. IBM, HP i ostali giganti izdvajaju značajna sredstva, ali samo za konkretne projekte koji su im od interesa, tako da bez ličnih donacija projekti poput xfig -a i TeX Live -a bi ostali bez budžeta, a i hakeri moraju „da jedu ‘leba“. 🙂
Zato manje filozofije, više rada 😉
Bravo
@metabolizam
Da nije tebe nista ne bi uradili.
Decko je sila.
@NijeNego
O, hvala, hvala 😉 Drago mi je da u ovoj državi postoje ljudi koji cene moj lik i delo 🙂
lep dan zelim svakome,ja bi pitao dal moze u srbiji da se uplati za elivecd donacija?posto sam pocetnik al hteo bi da instaliram elive al kad dodjem do toga da dam donaciju da dobijem install-modul srbija nije na listi za placanje.zato pitam dal ima mogucnost da se kupi cd ili da se uplati nekeko u srbiji a da dobijem modul?
Postoji opcija da dobijete besplatan primerak ako napišete neki članak o Elive-u, objavite ga na blogu, i kontaktirate Francisko Sanceza.
Što se tiče plaćanja, nisam upoznat sa time iz prostog razloga što nisam ni probao, znam da kod nas još uvek to ne ide glatko. Možda isprobam to sa sledećom verzijom, a do tada.. 🙂
Dodao bih da Zeitgeist verzija Elive-a koja je besplatna radi besprekorno.
pokusavao sam da kontaktiram al bezuspesno.ako narucim cd sa linuxcd.org dal cu dobit instalacionu verziju?jer jedan kolega mi moze preko madjarske da mi naruci.
Sve su verzije instalacione, bila da preuzmete sa internet lokacije bilo da naručite CD, problem je modul, i što se toga tiče znak koliko i Vi, odnosno onoliko koliko mogu da se informišem na zvaničnoj lokaciji.
Moja preporuka je i dalje da isprobate Zeitgeist verziju… Nećete videti razliku